Jučer, dok si mislio na nju,
pisala sam ti…
Bez rimovanja,bez melodije…
Kreštalo je srce,padajući u ništavilo.
Jučer,dok si mislio na nju,
pisala sam ti…
Sve staze su tebi vodile,
sve ruže u mom vrtu za tebe su mirisale,
sve zrake Sunca ka tebi su hrlile.
Ti o tome nisi ništa znao…
Jučer,dok sam mislila na tebe,
ti si NJOJ pisao pjesme.
Staze su te njoj vodile,
ruže si brao u njenom vrtu,
grijao si je svojim željama…
Meni ostaje samo…
…jedan izlizani papir,
par ofucanih stihova,
i nada da nekada ćeš ipak shvatiti…
bglavac
edin.kecanovic
