Sinoć je noć zamirisala na lavandu,
kada sam izišao na verandu.
Naša su tijela čeznula da postanu jedno,
ćutala ili pričala, bilo mi je svejedno.
I dok sam ti rekao da te volim,
u tren oka - bili smo goli.
Tvoja nježnost , tako mi potrebna,
svaki je put drugačija, posebna.
I dok se noć spuštala na grad,
volio sam te kao nikada do sad.
I dok se širio miris lavande,
nije mi se išlo nikuda odavde.
I dok si me ljubila, poljupci tvoji,
upili su se u mene kao boje u duginoj boji.
Možda je to djetinjasto,
ali od večeras - volim ljubičasto.
bglavac
irida
