Naučio sam čitati prije nego sam krenuo u školu. Sjećam se, kao juče, upisa u prvi razred. Učiteljica je bila u sojoj klupi, a ja u klupi ispred nje. Stavila je neki tekst i olovkom pokazivala slova. Nakon desetak pročitanih slova rekao sam joj:

„ A što ti to mene pitaš, pa ja znam čitati“. Učiteljica je odmah našla neki tekst koji sam brzo pročitao. „A ko te naučio čitati“, upitala je: „Sam sam naučio, a mama mi je pomogla“, rekao sam.  

I zaista je bilo tako. Imao sam, tada, malog brata kojeg je mama hranila sa mlijekom i petit keksom. Naučio sam čitati tako da sam pitao mamu, slovo po slovo, sa kutije keksa. Slova sam odmah pamtio i ponavljao ih. Naučio sam čitati, a tetka mi je kupila teku, gumicu i olovku. Tako sam naučio i pisati.

U školskoj biblioteci sam ubrzo pročitao sve slikovnice, pa sam ubrzo prešao i na čitanje knjiga. U sedmom razredu sam proglašen najboljim članom biblioteke, jer sam pročitao najviše knjiga.

Moja strast prema čitanju se nastavila i do dana današnjeg. Iz knjiga sam naučio mnoge stvari. Zahvalan sam svim onim piscima koji su našli vremena da svoje znanje i iskustva pretoče u pisanu riječ.

Vremenom, i sa  povećim brojem pročitanih knjiga, i sam sam dobio želju da pišem i da prenosim na druge svoja znanja i iskustva. U školi sam volio pisati lektire i sastave.

Više godina sam skupljao podatke o reinkarnaciji u religijskim knjigama.

Planirao sam i još se nadam da ću napisati takvu knjigu koja spaja sve religije, i koja će ujediniti ljude bez obzira na religijsku pripadnost. Podatke i materijal imam, ali za knjigu treba i određeno vrijeme – da sazrije, i onda je tu.

 Jednu knjigu sam već objavio, i uvjeren sam u ono što sam u njoj napisao, ali izgleda da predstavnici religija još nisu spremni za takva otkrića koja imaju potvrdu u religijskim knjigama, ali ruše njihove vlastite dogme. Mnogi od predstavnika religije ne shvataju suštinu i ne prihvataju ničije mišljenje, osim onoga ustaljenog, makar neko imao i sve dokaze.

Znam, također, da i neka otkrića trebaju vremena, pogotovo, ako su „ispred svoga vremena“.

U svakom slučaju, i pisanje i čitanje čine mi zadovoljstvo, i ni u kom slučaju ne bi ih se mogao odreći, ni jednoga.

    Uveliko osjećam zahvalnost mnogima koji su pisali tekstove i tako omogućili da dođem do novih saznanja i iskustava. Pisanje i približava ljude jedne drugima. Nad dobrim tekstom, nad dobrom knjigom, često sam se znao nasmijati, obradovati, zamisliti, dobiti nove ideje, a nekad sam nad nečijom tužnom sudbinom, znao i zaplakati.

  Pišem, a predlažem i drugima da to čine. Dužnost čovjeka je da stečeno znanje prenese makar jednoj osobi, a pisanje tekstova je odličan način za prenošenje znanja.