Osvanuo novi dan. Nove želje i nade... ili utabanom stazom. Bilo kako bilo prvo se zahvaliti Bogu.

Izbegavam slušati crne vesti..zatrovana hrana, lekovi ubijaju, nemiri, zavere, vandalizam...neću da se pitam, gde sam u svemu tome ja.. nemoćna sam bilo šta da uradim...bez veze mi je da trošim vreme mixati jedno te isto a efekta nema..da se sekiram i razmišljam šta će biti sutra...neću.

Nikada više kao danas duhovnosti, priča o toleranciji, sreći...a sve više nezadovoljstva, nestrpljivosti....pošizio svet.

Budi sretan nabaci osmeh...

Neću ni da nabacim osmeh...hoću da se i danas nasmejem od srca...to ću tražiti i deliti sa drugima.

Za začetak mi je dovoljna šalica kave. Izvolite je i vi i potražimo društvo optimističnih ljudi. Ne zatvaram oči pred problemima...a širom ih otvaram kada vidim cvet, decu iz vrtića koja se drže za špagicu, sliku mora, jutarnje sunce, zvezdano nebo, veselu omladinu, penziće kako ipak nađu vremena :) da si priušte dopodnevnu kavicu na pijaci u marketu :)... 

Polako, lagano, jednostavno.