Neću da razmišljam negativno o tome, da će mi smanjiti penziju, da ću se morati odreći još nekih stvari. Smanjili su aktivnoj populaciji koja svojim radom obezbeđuju i moju penziju, pa prema tome moram i ja učestvovati i doprineti krizi. Neuporedivo je teže mladim ljudima nego meni. Imaju veće obaveze, decu koju treba izvesti na put, potrebe, planove, želje,...a ja sam sve to prošla i još deset godina u penziji sebi uspela pružiti po neko zadovoljstvo. hvala.

Verovatno ga više neću moći, a zbog toga neću biti nesretna niti više o tome puno razmišljati. Ako mi posle svih izvršenih obaveza, ostane kakav euro, sigurno je da će ga poneti na more oni kojima je itekako potrebno i zasluže ga.

Još jedan luksuz mi ostaje, internet. :) Ako i to bude rezerva koje se budem morala odreći, a nije baš mala stavka za mene, pa dobro. Niko mi ne može oduzeti: uspomene, prirodu, radio, knjigu. Eto, danas sam se odrekla trešanja.:) i one su postale penzionerski luksuz :)  8-10 eura. Jednom nedeljno po pola kilice mi je dosta da utolim želju :) a za lubenice ću si prišparati hahhaha 

Večeras umesto uživanja u slatkim trešnjama, i smiljenju same sebe,  uživala sam slušajući sa cd-a meditativnu glazbu sa šumovima morskih talasa

               

 

i čitajući ove za mene najlepše nežne stihove,.. Sir Philip Sidney-a

 

     Ti imaš srce moje, a ja tvoje,

     Izmjenom ravnom baš jedno za drugo;

     Ja čuvam tvoje, a ti paziš moje,

     Pogodbe bolje nije bilo dugo:

     Ti imaš srce moje, a ja tvoje.

 

     U meni tvoje, a u tebi moje

     Jednim nas stvara, jednim čuvstvom grije;

     Ti ljubiš moje, jer bilo je tvoje,

     Ja tvoje čutim, jer u meni bije:

     Ti imaš srce moje, a ja tvoje.