Juče sam čula da je na Arktiku leda još samo za 20. godina a onda................

(Zašto rezerve leda na Antarktiku, a ima ga, nije da ga nema, nisu presudne?)

.........

Neko je rekao: umiranje treba doživeti jer tek tada znaš zašto trpiš zbog nekih trauma.

Naša Kaja nam to stalno govori, a imam utisak da je ne slušamo dobro.

Ako je još samo 20. godina a posle toga budemo videli boga svoga, onda ajmo biti dobri. Ajmo popraviti greške, ajmo još više širiti dobro, ljubav, prijateljstvo jer "sudski" poziv nije daleko, a dobićemo ga svi.

Bridge je jučerašnjim člankom: "Dobra priča", koja je poznata, a koju se treba svaki dan pročitati, skrenula pažnju šta je najvažnije u životu. Ne čekati da nam našu ljubav trebaju plaćati. Ne kupovati je i ne prodavati je nikome. Osetiti je i da je drugi osete.  

Od jurnjave, nervoze, nepotrebnog stresa, zavisti, smicalica, ...nema se ništa. Takvo "zadovoljstvo" samo još više izazove nezadovoljstvo. Od dobrote, ljubavi, strpljenja, razumevanja,...ima se svako dobro. Od toga više ne tražiti.

Ne sekirati se, biće šta će biti i kako mora biti. Nismo mi ti koji odlučujemo o krajnjem...mi odlučujemo samo u intermecu.. to u odnosu na večnost nema nekog velikog značaja. A taj intermeco ili ćemo sami sebi i drugima zagorčati ili ćemo ga proživeti u miru,...jer odgovarati pred Njim, zašto smo tako i ne drugačije. To će biti prava muka.

Nema toga ko ne pomisli na to. Biti dobar, voleti, biti voljen je želja svakoga. I lako je. Biti zločest, nevoljen, je teško. Pa čemu onda tako?

Podaren nam je još jedan dan. Volimo se ljudi. Ne bojmo se iskazati ljubav i onima koji to na izgled možda nisu zaslužili, jer baš oni su je potrebni...sa iskrenim iskazivanjem ljubavi se dobije Milost, da se sve nedaće izdrže a ostane Čovek.

"Budi dobar sve do smrti"

I dobri smo...a zbog neznanja,.. do tada moliti za: