gODINE SU PROSLE OD KADA SAM TE NASLA mAGIKUSE i koristila te samo kada mi je bilo tesko, malo tesko, mnogo tesko, puno tesko... stidim se, nikada te nisam otvorila kada mi je bilo OK. I sada se javljam poprvi put, cak sam se uclanila pre par nedelja i cekala...da ti se javim prvi i poslednji put...

Ne znam gde sam i kako sam te otkrila, ali slucajnosti ne postoje, tako barem kazu metafizicari. Magikus je bio cosak u koji sam bezala kad sam tuzna, Magikus je bio kutija u koju sam se zavlacila ka sam plakala, Makisu je bio...ma sve mi je bio kad mi je bedak. Bio, jer ne znam da li cu ga vise ikada otvoriti. Ti nisi razlog, razlozi su problem. A ima ih i previse. "Ja nemam nista osim svog zivota, koji je presitan za sutnju a pregolem za pricu". Ko razume shvatice. "Najveca tragedija u zivotu nije smrt, vec je ono sto umire u nama dok smo jos zivi". Sve vam govori i ova recenica. I jos jedan moj opsi preko Nicealjudi retko pocine samo jednu nepromisljenost. U prvoj nepromisljenosti cine uvek suvise mnogo.Upravo zbog toga ce pociniti jos jednu,drugu...a ovog puta cine suvise malo]. Da to je moj zivot koji udara u zid...Ovo nije oprostajno pismo, ovo je jedno veliko Dovidjenja,prepoznacemo se kad se "vidimo". Jedno vas molim, opstanite,postojite, jer cete uvek trebati nekome kao sto ste meni trebali...mala vrata za veliki svet maste. Zbogom i volim vas.