( i ) ja sam, ..na PUTU,  posutim “različitim”
kockicama, .. slažemo slagalicu, i moju i Tvoju,  ..(u)poznajemo - (pre)poznajemo,
.. svoje u drugom, ..drugo u svojem..

Slagalice su čudesno promenljive!
Nekad mi se činilo
da je MOJA lepša od tuđe,
..a i drugima se činilo
da je NJIHOVA lepša od moje, .
..nekad se i meni činilo
da je NJIHOVA lepša od moje,.
..a i drugima se ponekad činilo,
da je MOJA lepša od njihove.

I tako idemo putem, slažemo kockice
i jednom primetimo, da su sve naše slagalice iste,
ali nismo svi u isto vreme krenuli na PUT.
 
Na početku puta samo svoju gledaš,
samo je tvoja važna, ponekad kradeš
najlepše kockice od drugih, ponekad srušiš,
ponekad ismevaš tuđe, ..a i dalje nisi zadovoljan,
čudis se, onda srušiš sve i kreneš ponovo da slažeš, i primetiš da nešto još uvek nedostaje,
fali neka važna kockica, najlepša,
i ne znaš gde da je tražiš, ..onda staneš,
pa kreneš, tražiš, i opet ne nalaziš,
pa siđes s puta, kreneš nekim drugim,
kraćim, krivudavim, neki te vuku nazad
ali ti ugledaš neke svetlucave blješteće kockice,
obradujes se, i ne slušaš nikoga,
počneš očajnički trčati za njima i skupljati ih,
stavljaš ih u svoju slagalicu,
i ne možes da veruješ,
...one više ne svetlucaju, nego su crne i hladne.

Počinjes da sumnjaš u nove krivudave
i kraće puteve, u svetlucave kockice,
..hladno ti je, bojiš se, ...SAM SI !

Dugo, dugo tako stojiš i više ti ništa nije važno,
..odjednom ugledaš nekog, ko sa širokim osmehom,
pun nade od očaja, kreće tim istim
krivudavim putem na koji si ti jednom pošao,
uhvatiš ga za ruku i povedeš ga nazad,
sagneš se nad njegovom slagalicom
i stavljaš mu na dlan svoje stare
najlepše kockice, a crne baciš,
i odjednom osetiš mir.

Znaš da će on kada se ti okreneš
ponovo krenuti na taj krivudav put,
ali sada već i to znaš, da on sam
mora odlučiti da se odavde vrati.
Vraćaš se na stari put i pomažeš drugima
da slažu slagalicu,
i shvatiš da je TO, ...TVOJA slagalica.

Počinješ da se sećaš nečega,
..i sve ti je bolje i bolje i onda odjednom,
primetiš najlepšu kockicu, koja je toliko nedostajala,
ONU, koju si toliko dugo tražio,
ne možeš da veruješ da je do sada nisi primetio,
a stalno je bila sa tobom, uzmeš je na dlan, 
okreneš se prema drugima i daš im
svoju najlepšu kockicu, i nista ti ne treba za uzvrat, primetiš da se tvoja slagalica pretvorila u svetlost, koja obasjava kraj puta, ..stigao si, ..KUĆI!

Ja sam (sve) TO, ..što mislim da jesam.
Ja sam (sve) TO ...što mislim da nisam.
Ja sam (sve) TO ...što Vi mislite da jesam.
Ja sam (sve) TO ...što Vi mislite da nisam.
Ja sam (sve) TO ...što ja mislim da Vi jeste.
Ja sam (sve) TO ...što ja mislim da Vi niste.

Ja sam SVAKO.
Svako je JA.