“Dok su posmatrali smisalice samovažnosti i istovrsni način na koji inficira apsolutno svakoga, vidovnjaci su podelili ljudska bića na tri kategorije kojima je don Huan dao najotkačenija imena koja je mogao da smisli: popišanci, prdeži i bljuvotine. Svi spadamo u jednu od njih.”

“Popišanci se prepoznaju po svojoj uslužnosti; oni su ulizice, lepljivi i prezasićeni. Oni su osobe koje uvek žele da vam učine uslugu, oni se brinu o vama, oni vas podržavaju, oni vam ugađaju; oni imaju toliko mnogo sažaljenja! Na taj način prikrivaju očajnu istinu: oni su nesposobni da preuzmu inicijativu i nikada ne mogu ništa da urade samostalno. Njima je potrebna naredba druge osobe kao bi osetili da nešto rade. Na njihovu nesreću, oni smatraju da su drugi ljudi isti kao i oni; radi toga su stalno uvređeni, razočarani i plačljivi.“

“Sa druge strane, prdeži su suprotnost. Razdraženi, podmukli i puni sebe, oni stalno nameću sebe i u sve se mešaju. Kada se jednom uhvate za vas, neće vas ostaviti na miru. To su najneprijatnije osobe koje ste ikad sreli. Ako ste pasivni, prdež će nastupiti, pokrenuti vas i uvući u svoje igre i iskoristiti vas što je više moguće. Oni su prirodno nadareni da budu učitelji i vođe čovečanstva. Oni su vrsta koja ubija da bi ostala na vlasti.”

“Bljuvotine se nalaze između ove dve kategorije. Kao neutralni, oni su više upadljivi nego što su lideri. Oni su samoreklameri, hvalisavci i egzibicionisti. Oni nam ostavljaju utisak da su nešto veličanstveno ali prema aktuelnim činjenicama, oni su ništa. Sve je to samo razmetljivost. Oni su karikature ljudi koji veoma veruju u sebe, ali ako ne obraćate nikakvu pažnju na njih, oni su izgubljeni u svojoj beznačajnosti.”

Neko iz publike ga je upitao da li je pripadnost jednoj od ovih kategorija obavezna osobina, moglo bi se reći, urođeno stanje našeg sjaja. Odgovorio je: “Niko se ne rađa kao takav, mi sami sebe činimo takvim! Mi se svrstavamo u jednu od tih kategorija zbog nekog sitnog incidenta koji nam se dogodio u detinjstvu, bilo da je to pritisak naših roditelja ili drugih manje važnih faktora. To tada započinje, i kako rastemo, postajemo toliko uvučeni u odbranu sebe da u jednom trenutku više ne možemo da se setimo dana kada smo prestali da budemo originalni i umesto toga postali glumci.

“Dodir sa nepromenljivom prirodom smrti ostavlja neizbrisiv trag na ličnost učenika. On shvata, jednom za uvek, da je celokupna energija univerzuma povezana. Ne postoji svet objekata, povezanih međusobno preko zakona fizike. Ono što postoji je predeo svetlećih zračenja nerazdvojivo svezanih zajedno, unutar kojih možemo da pravimo tumačenja onoliko koliko nam snaga naše pažnje dopušta. Sve naše akcije su značajne zato što izazivaju lavinu u beskonačnosti. Zbog tog razloga, niko nije vredniji od drugoga, niko nije važniji od bilo koga.”

“To viđenje uništava našu sklonost da budemo popustljivi prema sebi. Pošto se osvedočio u tu sveopštu povezanost, ratnik postaje žrtva suprostavljenih osećanja. Sa jedne strane, u vezi svega toga postoji neopisiva radost i najviša i bezlična naklonost. Sa druge strane, postoji osećaj neizbežnosti i duboka tuga koja nema nikakve veze sa samosažaljenjem; tuga koja dolazi iz srca beskraja, udar usamljenosti koji ga više nikad neće napustiti.”

Sada bi bilo logicno da navedem izvor ove slike,tapete,ali kako definirati izvor osim kao IZVOR.

Sve ostalo je nalik vodonosi,posredniku,nekom u nizu koji samo obavlja usluznu djelatnost.On zapravo sluzi obmanu po relaciji protokola i ako uspije izdrzati kusnje on opet stize do IZVORA. Izvor je Izvor a praviti razlike medju Izvorima je isto sto i draziti mecku u pi...

Potencirati razlike u ime jedinstva.Naoruzavati se u ime mira i slicno. Ima puno onih slicnih meni koji teze visinama a nemaju krila pa zgrabe ljestve i onda se pentraju gore,gore,vise,vise i zavrse na nekoj smokvi,kruski,jabuci ili draci.Uh bemti opet corak! Kako nece fulati kad koriste alate poznatog i neminovno zavrse u poznatom.

Postoje sreckovici koji se ipak mudro najedu,proglase drvo svojim i svetim,uzivaju u vidicima i izvan su domasaja rulje.Takvi lagodnije prodju kroz zivot ili mozda bolje reci mimo Zivota.

Vracam se na glavno ptanje.Gdje ja spadam? Jesam li popisanac,prdez ili bljuvotina? Prdim sve vise a nisam na vlasti niti imam mlaznicu da tamo stignem.Znaci ostaju dvije mogucnosti.