Kada sam još bila relativno mlada, puna snage i jurila kroz život,doživjela sam nesvakidašnje iskustvo.. :))))

Uvijek sam bila previše znatiželjna, tražila kojekakve odgovore , pa sam tako jednom prilkom završila kod poznate vidovnjakinje..Zanimalo je mene svašta, al ono što mi ona reče ostavilo me bez daha..

Između ostalog reče: Roditi ćete vi još jedno dijete.. Muško.

Imala sam razna pitanja "spremljena u rukavu" , ali nakon ovog .. zavladala je totalna blokada mozga.

Eh, sve sam očekivala ali ovo ne.... zar u ovim godinama???- mislila sam u sebi..zanijemila sam. Otišla sam od nje u polunesvjesnom stanju.

Muž me čekao vani u autu, a meni je počelo zujati u ušima.. zaboravila sam sve što je rekla.. samo su me okupirale misli o djetetu ..

On je nestrpljivo čekao da mu ispričam što je rekla.. a ja najprije o djetetu..no njega to nije brinulo..

Vozeći se kući trudila sam se preduhitriti sudbinu..

Sinula mije ideja..:)))

Rekla sam mu: Znaš što , ako već trebam roditi, ajde da mi to obavimo što prijeJ)

Naravno, ja sam to mislila ozbiljno, a on me je samo pogledao i rekao:

Pa šta ti je, ako se bude trebalo roditi , roditi će se kad dođe vrijeme..

Hm da.. lako je njemu reć, a meni je bilo 36g.. Imala sam dvoje tinejdžera, zar u tim godinama s tako velikom djecom?

Nije samo to bio razlog moje brige , imala sam negativan RH faktor..

I tako odlučih nešto poduzeti. Namjeravala sam provjeriti koliko je rizično imati dijete s tim faktorom..

Dobila sam uputnicu i pravac u Petrovu u Zagreb..

U Zagreb smo krenuli u rane jutarnje sate, da stignemo u 7 sati u bolnicu..

(to je stara navada nas iz provincije, kad krenemo obavljati neke poslove u velikim gradovima onda obično osvanemo prvi- kao da živimo tu negdje iza prvog ugla..a onda poslije damo si oduška pa se negdje još dobro putem najedemo, ned'o Bog, da ostanemo gladni cijeli dan. Ako se tako ne može, e onda za svaki slučaj s e ponese nešt' za jelo.)

Kod zadnje pumpne stanice prije Zagreba ( ne znam koja je to bila) osjetih neke čudne „vibracije“ u trbuhu..

No kako nisam ništa loše slutila, hrabro nastavih spram Zagreba..

Što sam s e više približavala gradu to su turbulencije bile jače..

Kad sam shvatila da je vrag odnio šalu, počeh signalizirati mužu da traži što prije WC.

A on pošto nije shvaćao u kakvoj sam priši, samo je rekao: A gdje sad, da ti nađem WC, č e k a j dok dođemo u grad..

Ajme meni, stisnula sam zube i mislila, dokle ću izdržat ovako ?..

Ušli smo u grad ali Wc-a niodkud..meni znoj na čelu, pomalo mi se mrači na oči .. sad je i on shvatio da je to ozbiljno..

Odjednom skrenuo naglo ,pred neki mali parkić, i reče mi: Idi tamo..

Ja izletih van, ko iz katapulta..uhvatih se za hlače, okrenuh se tek da provjerim zaleđe..a iza mene sjevnula zgrada sa milion prozora..

Moji moralni pricipi usađeni u kosti ne dozvoliše mi taj čin.. more bit da bi prije umrla, neg izvela takvo što pred tolikim auditorijem:))

Činilo mi se da bi mi bilo lakše rodit,ali ipak sa zadnjim snagama zaustavih , nezaustavljiv proces..

Još brže nego sam izletjela iz auta poletjeh nazad i vrisnuh sva u strahu: Vozi me što prije dok nekog Wc-a!!!

Sva sreća pa nije bila gužva.. jurio on tako sve do Petrove.. a mene je oblijevao hladan znoj..

Užasnuto sam gledala u svaku zgradu, kuću, tražila bilo kakav otvoreni kafić..no sve je još bilo zatvoreno.

Odjednom ugledah svoj spas.. velikim slovima je pisalo :“Happy day“

Bio je to prvi kafić koji je bio otvoren i “spreman za mene“..

Zaletjeh se i ravno sa glavnih vrata protutnjah kraj svih jutarnjih gostiju koji su pili kavu..

Krajičkom oka,u letu , spazih da me začuđeno gledaju..

(Hahahhah ..kako li mi je samo radila intuicija..)

Iako nikada nisam bila u tom kafiću,iz prve sam pogodila gdje se nalazi spasonosna prostorija..

I konačno..oslobođenjeJ..

Nakon toga sam otišla u bolnicu izvaditi krv, ali čekajući red još jednom sam morala trčati..

Sva sreća, sada je Wc bio na dohvat ruke.

Kada sam svoje doživljaje pričala kod kuće svekrvi ona se previjala od smijeha, jer je znala da sam popila čaj za čićenje koji mi je prethodni dan dala..a ja sam pak mislila da je to čaj za čišćenje krvi J))..

Od tada još dugo sam patila od sindroma zvanog „ Wc“ Ako bi nekud išla imala sam običaj osigurati se , da mi se ne bi nešto slično dogodilo.

Nalaz krvi je stigao nakon nekoliko dana.. mogla sam bez brige roditi još djece.

No to očito nije bilo u Planu..

Zaključak..

Ne traži odgovore koje nisi spreman čuti..

Vjeruj samo sebi, sam si krojač svoje sudbine..

Pij čaj koji si sam spremiš..:)))

Yasmin