Ivana, juče smo nas dve razgovarale na chatu, ali kako znaš u toj vrsti komuniciranja se baš i ne snalazim;  još uvek volim pisati pisma, pogotovo ona klasična sa ružama i srčkima, a moram se priviknuti i na ovakav način. Evo par reči moga razmišljanja.

Nekoliko dana te nije builo i osetila sam, da  nedostaje tvoje prisustvo,  bez obzira što nisi prva na mojoj top listi. Verujem, da i sama znaš  ko zauzima prva dva mesta. Sorry.

Nisam imala puno prilike sa tobom razgovarati, ali sam uvek tvoje komentare čitala i u većini njih sam delila isto mišljenje sa tobom. Više puta sam bila i oduševljena i naučila se iz njih ponešto. Tamo gde nisam delila isto mišljenje, probala sam prodiskutirati; uvek si prihvatila razgovor i korektno se završio.

Tvoj odlazak, a i jučerašnji razgovor me je prilično iznenadio, jer bez obzira na simpatije ili averziju do nekoga ,očekivala sam tvoju realnost, koja je ovde uglavnom bila izražena.

jer kako si rekla svi smo mi Magicus i ako jedan od nas pusti ruku onoga drugog, lanac prijateljstva se prekida. Koliko je to moguće u ovakvim uslovima, trudili smo se, da ne ispustimo MI ruku drugoga, ali ona nas je neprestano gurala. Padale su teške reči, uvrede, kritikovanje i uzduž i popreko svega i svašta i proverenoga i neproverenoga i o temama kojima nije mesto ovde već u institucijama za to određene. Pitanje je bilo samo vremena, kada će sve to eksploditati. na žalost dogodilo se i posledice su takve kakve su. Pravila se moraju poštovati, bez obzira što ponekada nekome nije po volji. Nisam do sada opazila, da je neko po krivom ili na brzinu bio udaljen, a da to nije bilo izazvano. ako nepravilnosti postoje, trebaju se i moraju rešavati ali na jedan drugačiji, kulturniji, civiliziran način. A to je druga tema.

Predložila si neke opomene ili crvene kartone. Koliko ja znam patuljci nisu nagrada, već lepa kulturna blaga opomena nekome, da treba razmisliti o svojim postupcima.

No toliko o tome, ne želim te dalje zamarati, niti sam ovo napisala da bih ti nešto kontrirala.

A što se tiče reda, i poštovanja statuta Magicusa, to prepustimo njima zato su tu. A sigurna sam da će nas konsultirati kao i u pomenutom slučaju, koji se je vukao već dugo i na kraju su doneli pravilnu odluku i za jednu i za drugu stranu, pa koliko god ovo zvučalo čudno. (moje mišljenje)

Želim ti još jedanputa reći, da mi je drago našeg daljneg druženja i bez tvojih članaka i komentara bilo bi ovo mesto siromašnije za jednu kvalitetu. Kada sam danas ugledala u komentarima tvoj nick, veoma sam se obradovala i evo morala sam to izraziti, a ujedno dovršiti na neki način sinoćni prekinut razgovor.

Želim ti lepo popodne.