Jednom sam proičitala prekrasnu priču..

Mala djevojčica od tri godine uporno je molila trudnu majku da joj dozvoli kad se beba rodi da snjom priča.

Ništa tu ne bi bilo čudno da djevojčica nije inzistirala da za to vrijeme ona bude nasamo s bebom u sobi.

Majka je mislila da će djevojčica s vremenom  odustati, ali ne..beba se rodila i djevojčica je ponovno tražila majku da joj udovolji.

Majka i otac su  se malo svajetovali i sa svojim doktorom, koji je rekao da nema ništa loše u tome i neka joj dopuste.

Predložio im je da ostave uključen voki toki za bebe, kojeg su uključivali  kad je beba spavala.

Dopustili su djevojčici i ona je  sama otišla u sobu  na razgovor s malenim, tek nekoliko dana starim bratom..

Prišla krevetiću i nježnim glasom rekla:

Bebo, pričaj mi kako je biti s Bogom?

Ja sam to već zaboravila...