Ne, ne odlazi
Sve zaboravi
I sve ostavi,
Jer sve prolazi

Mi smo grešili
Našim usnama.
Praznim rečima
Sebe tešili.

Sve je prašina.
Ćuti na sav glas.
Neka sad za nas
Priča tišina.

Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.

Doneću ti san,
Kišnih kapi vez
Iz zemlje gde bez
Kiše diše dan.

Pevaću za nas
Sve dok budem živ,
Želeći da siv
Zlatom bojiš čas.

Stvoriću za nas
Zemlju, moja mila
Gde ćeš biti vila,
Gde ću naći spas.

Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.

Ne, ne odlazi.
Izmisliću stih
Koji dahom tih,
Vrat tvoj pomazi

I pričaću o
Ljubavnicima
Koji srcima
Ljube se samo

I o kralju tom
Što maštaše sâm
lik tvoj prekrasan,
Davno umrlom.

Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.

Dešava se često
Vulkan što je star
Da baca svoj žar,
Da oživi vešto.

Da sprženo tle
Dâ žita više
Nego kad kiše
Zemlju zagrle.

Kad dođe veče
I zapali dan
Tad crvena tkân
Crn svod zapeče.

Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.

Ne, ne odlazi.
Neću plakati
Nit reči tkati
Nek sve prolazi.

Skriven kao greh
Staću bezglasan
Tvoj da slušam san
Tvoj da čujem smeh

Želeo bih ja
Tvoja biti sen
Tvoje ruke sen
Sen tvojega psa

Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.
Ne, ne odlazi.