Dva  rabina  pokušavaju  na  sve  načine  da  pruže  duhovnu  utehu Jevrejima u nacističkoj Nemačkoj. Dve godine, iako premiru od straha, uspevaju  da  zavaraju  svoje  progonitelje  -  i  obavljaju  verske

dužnosti u različitim zajednicama.

Na kraju bivaju uhvaćeni. Jedan od njih, zastrašen onim što se može dogoditi od tog časa pa nadalje, ne prestaje da se moli. Drugi, naprotiv, provodi čitav dan u spavanju.

-    Zašto se tako ponašaš? - pita prestrašeni rabin.

-     Da sačuvam svoje snage. Znam da će mi, od sad pa nadalje, biti potrebne - kaže drugi.

-    Ali zar te nije strah? Zar ne znaš šta nam se može desiti?

-    Bilo me je strah dok nisam dopao zatvora. Sada, kad sam uhvaćen, šta vredi da strepim od onoga što se već dogodilo?

Vreme straha je prošlo; sada počinje vreme nade.