Jutros, dok sam čekala da zavri voda za kavu, razmišljam o kojoj temi iz svog skromnog života nisam još pisala? O svemu i svačemu, puno puta i triplirala ako ne i više. I..pročitavši jedan komentar eto inspiracije :)

"tko puno priča malo zna"

Puno pričam (ovde) i svesna sam toga da je to pored ostalog i zbog nedovoljnog znanja. Volim biti u društvu pametnih. Da li moje društvo odgovara njima...to ne znam. Trebalo bi biti tako, jer kada pametan u "običnim" razgovarima priča sa pametnim, to nije ništa posebno....nameri se junak na junaka...a ako pametan posveti pažnju onome ko manje zna, onda svoje znanje prenosi i na taj način se širi. Zaključujem, pošto sam toga svesna to znači da ipak nešto malo više znam o sebi.

"tko jako brine o drugima - veoma drži do sebe"

Mislim da sam tu u ravnoteži... i o drugima i o sebi. Moram tako, jer kada ne bih brinula o sebi ne bi mogla ni o drugima...oni bi morali brinuti o meni.

"tko ne može bez "ja ovo ja ono" taj ne može bez drugih.

Priznajem ne mogu bez drugih i neću i kada bi bilo moguće to naučiti.

"tko ne može šutjeti taj se boji nižih frekvencija u sebi"

Svesna toga da je život prošao uglavnom na nižim frekvencijama, trudim se da te frekvence podignem malo više..onoliko koliko je moguće... meni kojoj su bili dodeljeni ti valovi i da čim duže plivam...bonaca bi za mene značila da sam svoje poslanstvo izvršila do kraja.

On je taj koji određuje da li ću još plivati na valovima i kada je vreme za bonacu.

A do tada?... plivaj srce i pričaj:)