Darujem vam dan i noć. Danju radite, noću spavajte. Tako šest dana a sedmoga se sa porodicom, susedom dogovarajte, zabavljajte...Darujem vam, polja, njive, voćnjake, vinograde, šume, reke, mora, cvet...darujem vam alatke, srp, kosu, nož da vam olakša rad na njivi, livadi, da sečete kruh...darujem vam životinje da ih pazite...davaće vam vunu, mleko... konja da vam pomaže i da vas nosi u daleke krajeve...pas će lajati...javljati da vam dolaze prijatelji...biće vam prijatelj kada ste sami...darujem vam pamet u glavu...Ljubav u srce...darujem još puno toga... i Knjigu Sveznanja da znate kako sve te poklone pravilno upotrebiti.

Ako vam nešto nije jasno, Ja sam uvek tu negde blizu, pozovite me i recite šta želite.

Razumeli su Knjigu, radili, voleli se, bili sretni, pozivali Ga kada im je bilo lepo ili teško i zahvaljivali.

Ali! ko zna zašto, davno je to bilo...od slatkog grožđa napraviše rujno, od maka opij, od dana noć, od noći dan.., od srpa mač, od ljubavi mržnju, od slobode ropstvo, od zabave razvrat................. 

Knjigu Sveznanja prestali čitati..napisaše neke nove...prestali se zahvaljivati i počeše ludovati.

Postali nesretni, bolesni, umorni, nezadovoljni..hodaju u lavirintu, ne nađu izlaz jer su znake koji su bili postavljeni bacili i zamenili nekim svojim novim, koji ih usmerava posvuda samo ne na izlaz.

Nikako da ga pozovu i pitaju, gde je rešenje... imaju tamo negde iza svih knjiga koje su napisali, u nekom prašnjavom kutu paučinom sakrivenu Knjiga Sveznanja.

Njegova deca više nisu sretna, deca luduju. 

Gleda i plače... čeka i nada se da će Ga pozvati.