Od vajkada je u svakom druženju skoro obavezna tema, situacija u zemlji, van nje u svetu i ko je kriv, kako bi trebalo a nije.

Na početku razgovor je o onome zbog čega se je sastalo...pa polako pređe na trenutnu situaciju..pa onda u nazad, ponekada i petsto godina u nazad :).. a kada se umori ili isrcrpi tema,  bez konačnog zaključka se završi rečima: takva su vremena.

I danas se po neki razgovor završi istim rečima: takva su vremena... uz dodatak, novinu: a i ljudi su čudni :)

Ne sećam se...a imam nezavidne prevožene kilometrine iza sebe, da se je u društvu pričalo kako se živi u dobrim vremenima. Svaka generacija priča kako je nekada bilo dobro a sada nije. Stvarno su teška vremena, ali...ima veze i sa tim što je čovek postao sve zahtevniji...naravno u  opravdanom mu pripadajućem osnovnom, nije... a ima i razmaženosti. npr.  nekada je pio jogurt od domaćeg proizvođača, jeo lubenice i grožđe avgusta, spetembra..kuhao u željeznim šerpama, kupovao kvrgave još od zemlje "umazane" šargarepe, crvljive jabuke, nosio doma naštrikane veste, bio zadovoljan sa smeštajem sa dve zvezdice, putovao u vlaku satima i satima umazan od čađi lokomotive ako je promolio glavu kroz prozor.....i hiljadu još primera...a danas jogurti nebrojenih vrsta iz Holandije, lubenice i grožđe iz Čilea u sred zime, Zepter šerpe, Armanijeve obleke.. digne nos, podigne glas u vik i krik u hotelu sa pet zvezdica ako mu kojim slučajem nešto nije pravo a doma ni pola od toga nema..koliko god ubrzaju vlak i tapaciraju ga mu je premalo... i t.d. Nagli napredak ga je unesrećio.

Svega se je" tražilo" i dobilo... a najmanje najvažnije nije traženo...Ljubav! u najširem smislu njene reči...to se zanemarilo.

kako je politika kriva, tako je kriv i narod..na žalost onaj manji deo koji je svojom pohlepnošću i diktiranjem "tempa" preuzeo vođstvo a podleglo se, na sopstvenu štetu i nezadovoljstvo.

Srećom velika većina vidi i oseti da takav način nije dobar, da vodi u pogubu i pokušava preusmeriti čovekovo razmišljanje u pravu smer a pri tom mora ispravljati greške koje su učinjene...to ni malo nije jednostavno i zahteva dugoročnost.  Morao je mlad čovek otputovati daleko..Tibet, Indija, Mongolija...da bi shvatio šta mu je potrebno da bude zadovoljan a dedovi i pradedovi mu tako živeli.

Važno je da se je osvestilo.

znam ovo je bez veze napisano, nabacano, nerazumevajuće, glupo.. ali ima i to neke veze.

Takva su vremena a i ljudi su čudni :)