APOKALIPSA

i njena aktivna primena u svakodnevni život koji živimo i u njegove probleme sadašnjice

Postavlja se pitanje da li je moguće i na koji način, da se saznavajući jedan takav dokument  kao što je Apokalipsa, da se to primeni u svakodnevnici života danas.

Pokušaću da odgovorim na to pitanje dajući upoređenje Tapiserije koje je izradio čuveni holandski slikar i umetnik Guillermo de Pannemaker  1549 godine, a čije se kopije danas nalaze u Dolini palih, Mauzoleju Franciska Franka, vođe fašističke španske falange.

Kao primer, uzeću tapiseriju broj 5. BITKE IZMEĐU ANĐELA I DEMONA. POSLEDICA, CRKVA ILI ŽENA OBUČENA SUNCEM, i ono što je umetnik nacrtao i kompoziciju koju je dao, to ću komentarisati i analizirati tekstom, dajući izvode iz Biblije, i ono što je Rudolf Štajner dao u ciklusima:

-GA 346, Knjiga otkrivenja i rad svećenika,

-GA 104 Jovanova Apokalipsa

-GA 177 Spiritualne osnove  spoljašnjeg sveta – Survavanje duhova tame.

http://www.vki2.net/tapiz5.htm

 

 

Leva gornja strana Tapiserije ŽENA i ZMAJ

Ap 12.7-9

I nasta rat na nebu. Mihajlo i anđeli njegovi udariše na aždaju. I boriše se aždaja i anđeli njeni, 8 ali ne nadvladaše, i više im se ne nađe masta na nebu, 9 I aždaja velika bi zbačena, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koja obmanjuje celu zemlju. I bi bačena na zemlju, i anđeli njeni behu zbačeni s njom.

 

Dole leva strana

Nacrtan je ZMAJ.

Šta o tome kaže Antropozofija:

Žena u Suncu, rađajući Ja, pokazujući sliku kako zmaj može biti kontrolisan- astralni svet ranijeg perioda koji je sada ispod njenih nogu.

Tamo u Suncu, u to vreme , počinje borba između Mihajla i zmaja. Posledica toga je bila- i to je savršeno vidljivo fizički – da su se sve stvari u Suncu postepeno pomicale prema Zemlji i postale zemaljski sastojci, zemaljski sadržaj koji je upravljao ljudskim bićima u njihovoj nesvesnosti dok je u njihovu svest sve više ulazilo Ja.

Ono što se na ovaj način odvijalo kosmički u Atlanskom periodu našlo je svoju mitološku protiv-sliku u grčko-latinskom dobu. U sledećem dobu koje neposredno sledi našem, ljudska bića će moći retrospektivno doživeti raniju sliku Izis s detetom Horusom koja zatim postaje slika Device s detetom Isusom. Ljudska bića će u toj slici videti ženu zaogrnutu Suncem, i zmaja ispod njenih nogu, zmaja koji je od Mihajla bačen dole na Zemlju, koji se više ne može naći na nebesima. Ova slika, koja će se menjati, pojaviće se u vreme kada će zmaj biti nevezan i kada dođe do onog što sam juče opisao. Činjenica je da će čovečanstvo doživljavati produbljenu viziju zemaljskih povratnih vremena i porekla čovečanstva, u isto vreme također i etersku viziju Hrista-bića, jer će se tokom doba Mihajla zbiti oni događaji koje apokaliptičar nagoveštava kada govori o Mihajlovom izbacivanju zmajskog stvorenja na Zemlju, gde radi unutar prirode ljudskog bića. Mihajlo će se, međutim, baviti onim u ljudskoj prirodi što je on izbacio dole kao zmajsko stvorenje.

 

Zamislite borbu u duhovnim svetovima, koja je decenijama trajala, od četrdesetih godina pa do jeseni 1879 godine.

Ova borba, koja se tada dogodila, može se označiti kao borba duhovnih suštastava, koja spadaju uz pratnju onog bića iz hijerarhije arhanđela, koje se može označiti kao Mihajlo, dakle kao borba Mihajla i njegovih pratilaca protiv izvesnih ahrimaničkih moći. Molim vas dakle,  predstavite sebi najpre ovu borbu kao borbu u duhovnom svetu. A sve ono na šta ja mislim odnosi se na ovu borbu između Mihajla i njegovih pratilaca i izvesnih ahrimaničkih moći. Vi ćete ovu predstavu posebno onda, kad želite nju plodonosno da primenite za život u sadašnjosti, vi ćete je dobro ojačati, ako sebi pred duhovno oko dovedete to, da su one ljudske duše, koje su se rodile upravo u toj deceniji četrdesetih godina XIX veka, da su one još u duhovnom svetu učestvovale u prvim fazama te borbe između Mihajlovih pratilaca i tih ahrimaničkih moći. Dakle, oni ljudi koji su se rodili u četrdesetim godinama XIX veka, oni su na neki način kao duše pre svoga rođenja zajedno gledali početak ove duhovne borbe. Ako se o tome razmisli, moćiće se imati mnogo razumevanja za spoljašnje i unutrašnje sudbonosne doživljaje takvih ljudi, posebno za duševna nastrojenja takvih ljudi. Ova borba se dakle odigravala u četrdesetim, pedesetim, šesdesetim, sedamdesetim godinama i završila u jesen 1879 godine tako, što su Mihajlo i njegovi pratioci izvojevali pobedu nad izvesnim ahrimaničnim moćima.

Šta to znači? Ako čovek to hoće  tako na ispravan način da razume, može se uvek pomoći onom slikom, koja se zbilja u toku razvoja čovečanstva održala: Slikom borbe Mihajla s aždajom. Naravno, borba Mihajla s aždajom pojavljivala se na najrazličitijim mestima u razvoju. Više puta se u razvoju imalo posla s nekom borbom Mihajla s aždajom. To se može karakterisati tako, što svaki put kada nastupi tako neka borba Mihajla s aždajom, ta borba se odigrava na sličan način kao u četrdesetim godinama prošlog veka, ali oko drugih dobara i nedobara, šteta, nedostataka; što bi izvesna ahrimanička jata stalno nanovo želela da u svetski razvoj umetnu čas ovo čas ono i što su ona stalno ponovo bila pobeđivana. Tako su ona bila pobeđena u jesen 1879 godine, ali – kako je rečeno u duhovnom svetu.

Ali šta pa to znači, što su sad te moći aždaje, ta ahrimanička jata koja su u carstvo ljudi bačena, na neki način s neba na Zemlju? Gubitak ove bitke znači da se ona – biblijski govoreno- ne mogu sada više naći na nebu. Stoga se ona mogu naći u carstvu ljudi, a to znači: kraj sedamdesetih godina bio je pretežno ono vreme, u koje su ahrimanički impulsi zahvatili ljudske duše u pogledu izvesnih saznajnih snaga. Pošto su se ranije ovi ahrimanički impulsi mogli da potvrđuju u duhovnom carstvu, oni su ljude više ostavljali na miru; a pošto su bili zbačeni dole iz duhovnog carstva, oni su došli na ljude. A ako se zapitamo: Šta je upravo tada iz duhovnog carstva u ljude ušlo kao ahrimaničke moći? – to je upravo ovo lično obojeno – dobro zapamtite – lično obojeno, ahrimaničko, materijalno shvatanje sveta.

 

Svakako vrhunac materijalizma je bio u četrdesetim godinama. No on je tada više instiktivno svoje impulse slao u ljude. Ahrimanična jata su tad još iz duhovnog sveta slala svoje impulse u čovečije instikte. Lična sopstvenost ljudi su postali ovi ahrimanički impusli, tj. saznajne snage i voljne snage, počev od jeseni 1879. Ono što je ranije bilo više zajedničko dobro, bilo je time usađeno u vlasništvo ljudi, te tako možemo reći, da počev sa 1879 godinom prisustvom ovih ahrimaničnih moći u carstvu ljudi postoji lična ambicija, lična tendencija da se svet materijalistički tumači. A kada vi pratite mnogo šta, što se od onoga vremena dogodilo iz ličnih ambicija ljudi, onda ćete vi to razumeti iz obaranja aždaje, tj. ahrimaničnog jata pomoću Arhanđela Mihajla iz carstva duha, s neba na Zemlju.

 

Šta je ta stara zmija, koju zovu đavo i Sotona?

Premda je deo kosmičke mudrosti da ljudska bića trebaju da dohvate intelektualnost u kosmosu za sebe, ipak ostaje mogućnost da dok to rade mogu- u onim nezaštićenim trenucima  koji uvek postoje- da dopuste onim ahrimaničnim snagama poznatim kao Sotona u hrišćanskoj tradiciji da ščepaju tu intelektualnost od njih. Sotonu ne bi trebalo brkati s  običnim đavolom kojem nedostaju sotonine osobine i samo je snaga nižeg reda. Sotona ima rang Arhaja, i on je onaj koji se dočepao te intelektualnosti tokom kosmičke evolucije, davno pre nego li je pristupio ljudskim bićima na opisani način. Sada je Sotona ono što bi mogli zvati najopsežniji vlasnik intelektualnosti, i on nastoji ljudsku intelektualnost čvrsto da veže za svoju vlastitu, pojava koja može uzrokovati da ljudska bića odbace svoju primerenu evoluciju. Drugim rečima, ahrimanske snage Misterij na Golgoti nastoje učiniti uzaludnim.

Ova ahrimanska snaga u hrišćanskoj tradiciji je poznata kao Sotona, nije dovoljno snažna da ima bilo kakvog učinka na različitim nivoima kosmosa koji su iznad ljudskog bića. Nezamislivo je, na primer, da bi inteligencija, recimo, anđela bila direktno zahvaćena od ove sotonske snage.

Ono s čime danas moramo računati je da snaga u hrišćanskoj tradiciji zvana Sotona ima sposobnost da se prihvati za nešto u čoveku što u njemu postoji samostalno kao što je intelekt. Jednom kad je intelektualnost u ljudskom biću zahvaćena  od ahrimanskih snaga, tada ljudsko biće može biti odvraćeno od njegove evolucije jednostavno tako da je njegovo biće odvučeno od njegova intelekta na koji Sotona ima moć da se prikači. To ne bi bilo moguće u slučaju bilo koje druge snage duše ili duha, niti u slučaju bilo kakve telesne snage u ljudskom biću. To je moguće jedino u slučaju intelekta, jer je intelekt smešten u ljudskom biću na način koji ga čini najviše nezavisnim od svih spekata. Svaki drugi aspekt je na ovaj ili onaj način prikačen na određene božanske snage. Dakle, ako bi Sotona želio zgrabiti osećaje, na primer, ili žudnje i želje u ljudskom biću, našao bi se nasuprot iznad-ljudskih snaga koje su skrivene u tim duševnim sposobnostima. Intelektualnost je prvi aspekt s kojim se ljudska bića mogu odvojiti od bića koje dovode do ličnog razvoja. To je prvi aspekt u kojem ljudska bića    moraju vezati sebe kroz potpunu slobodu za one snage koje su od početka prisutne u njegovoj evoluciji.

Ljudsko biće će morati da nauči da se mora svojom slobodnom voljom da se identificira s onim krajnjim ciljevima u Knjizi otkrivenja na koje je aludirao apokaliptičar; moraće da nauči da će se pojaviti snaga koja je Alfa i Omega kontinutivnih stvaralačkih snaga, kontinuirano biće evolucije; i moraće da nauči da se iz sopstvenog opredeljenja mora vezati za to biće koje ga je vodilo dok mu je još nedostajalo zrelosti za kosmos.

Sotona, međutim, može iskoristiti ovaj veliki trenutak u evoluciji čovečanstva da kroz intelekt privuče ljudska bića preko u njegovu vlastitu oblast. Već sada možemo posmatrati kako sotonska snaga teži privući ljudska bića preko u njegovu evoluciju. Metoda je skupiti ljudska bića u grupe, semenje koje je danas svuda vidljivo- grupe u kojima stare grupne duše prestaju postojati i nova vrsta grupne prirode može započeti. Ono što se upravo sada događa preko u Istočnoj Evropi toliko je strašno sotonsko jer je njegov cilj prisiliti ljudska bića da budu zajedno na načine koji čine nužnim da postoje grupne duše. Kada su jednom oni najinteligentniji povučeni preko u nižu oblast Ahrimana, tada će formirane grupe biti dodeljene ahrimanskim snagama. Ako bi se to dogodilo, bio bi otvoren put da sotonske snage odvuku čovečanstvo od zemaljske evolucije i odvedu ga preko do neke druge planetarne evolucije. Uvođenje ove grupne prirode uspeće samo onda ako element intelekta na poseban način može biti odvojen od svojih veza. Neki najpodliji počeci prema postizanju toga danas su u toku preko na Istoku Some. Vi bi trebali da to razumete u vašem radu kao sveštenici, jer premda su ti počeci najprimetniji na Istoku, isto se događa svuda i u Srednjoj i Zapadnoj Evropi.

 

Donji deo slike u sredini govori o AŽDAJI koja progoni Ženu koja porađa muško dete i zatim se pojavljuju  DVE ZVERI, jedna iz mora koja ima 7 glava i 10 rogova i na rogovima deset KRUNA.

 

A u času prelaza Zemlje u astralno stanje, na čoveku se, dakle, javlja ono, što je bilo još u pradavna vremena, kad je Zemlja bila omotana vodenim slojem. Diže se ČOVEK ZVER.  Iz vode se diže Zver s 7 glava i 10 rogova. I činjenica da ta Zver nije iskoristila zemaljski razvoj, čini, da sada može da se iz Zemlje podigne SORAT, neprijatelj Sunca, zavodnik, koji usled toga može da se približi čoveku, da bi ga svom snagom povukao u bezdan. I vidimo kako se od tog časa  priljubljuje uz ljude  jedno biće strahovite snage.

U sredini tapiserije, malo udesno ( i malo nejasno), data je slika iz Ap 13.11. ZVER KOJA IZLAZI IZ ZEMLJE:

Zatim videh izlaziti iz zemlje drugu zver koja imaše dva roga kao u jagnjeta, a govoraše kao aždaja.

To je SORAT, sunčani demon, neprijatelj  jagnjeta, koji je označen jednim tačno određenim znakom: debela, sama u sebi slomljena crta, koja ima gore na svome početku dva nešto savijena šiljka ( kao dva roga), i tajnom 666.

 

Da bi se prešlo u sledeće oblike razvoja Zemlje, u Jupiter, ili drugačije rečeno, Novi Jerusalim, koji se izdiže iz bele magle, mora biti prethodno, izbačeno sve ono što je podleglo principu dvoroge zveri i zato je otvrdnulo do obličja sedmoglave i desetoroge zveri. A ona snaga, kojom čini sunčani genije, da budu odgurnuti i savladani te bačeni u ponor-crnomagičari  ta se snaga zove „Lice sunčanog genija“. A lice sunčanog genija je Mihajlo, koji takoreći kao opunomoćenik sunčanog genija, pobeđuje dvorogu zver, zavodnika, ili velikog ZMAJA, kako se još naziva. To se pokazuje vidovitom pogledu u slici Mihajla s ključevima, kako stoji uz Boga i drži svezane neprijateljske sile. – Tako se prikazuje u hrišćansko-ružo-krstaškoj ezoteriji to ocepljenje onih koji pripadaju uz 666 i pobeda nad ZMAJEM.

 

Da zključimo: Stara zmija, ĐAVO I SOTONA = SORAT= ZVER S DVA ROGA