Kažu, da ako bi bila sve slučajnost oko nastanka čoveka...oko je organ koji jedino nije mogao nastati slučajno.. toliko je savršeno. Oko je i čovekov "izdajica". Ne može se sakriti raspoloženje. U njemu se vidi Ljubav, mržnja, radost, tuga....Biti slep, je najteža invalidnost.  Oslepeti u toku života...hm! pa ipak je čovek video kako svet izgleda...roditi se slep, ne videti i nemati predstavu o vanjskom svetu.. kako izgleda čovek, drvo, pas, kuća...a da se ne govori o tome da se svoje dete ne može videti. Kod slepih su ostala četiri čula mnogo više izražena. Jednom od rođenja slepom su uspeli operacijom povratiti vid. Rekao je da ga je najviše iznenadila Svetlost. Naravno morao se je učiti ispočetka. Kada su stavili ispred njega čašu i cipelu nije znao šta je šta dok nije zažmurio i opipao. I dalje je često žmurio i voleo tamu....Najosetljivi organ...zato se za nešto i kaže: kao da me je dirnuo u oko kada je neka bol a i kada su u pitanju osećaji.

Uho je organ nalik na školjku. (zašto dva :) Biti gluh...čoveku je onemogućeno da čuje govor, glazbu, šum mora, cvrkut ptica...Poptuna tišina! Srećom nauka je i tu pomogla i aparatima za naglušne omogućila da ne budu uskraćeni tog čula i zažive normalno. Gluhost je vezana i za govor. Sporazumevanje je pomoću znakova ruku  ali su ograničeni i vezani na one koji poznaju te znakove. I za njih se je pobrinulo, da čim manje budu uskraćeni, pa u pozorištima, na tv, raznim kulturnim događanjima... pobrinu da je prevodilac prisutan. 

Dodira niko nije uskraćen. U toku dana ostavljamo ih posvuda oko sebe, na sebi, na predmetima, na drugima. Na različite načine se dodirujemo i za to se ima potreba. Rukovanje, zagrljaj, milovanje, lečenje...bioenergija, masiranje, a bude i kakva šamarčina :) cccc...Oni koji zbog invalidnosti nemaju ruke, dotiču se na drugačiji način. Bilo kako bilo jedno je od čula bez kojega bi bilo nezamislivo a i čoveka ne bi bilo.

Čulo ukusa. Za to su zadužena usta, jezik. Različiti su ukusi...neko voli kiselo, neko slatko, slano, ljuto....kako god po ukus se odlučuje koja će se hrana najviše jesti. Čokolada je delicija, koju velika većina voli i paše. Samo jedan majušni zalogaj je dovoljan da popravi raspoloženje, podigne šećer u krvi i odmah se oseća bolje. Naravno može da donose i teške zdravstvene probleme ako se preteruje. Bolest koja je za sada neozdravljiva. Zbog tog čula dođe i do svađa :)...Uskladiti ukuse u jednoj porodici je problem..."problem" je i kada dolaze gosti... razmišlja se ko šta voli i odlučuje šta će se spremiti kako bi se dobro ugostilo. Kada se daruje nešto slatko, voće, sok, povrće, vino... isto tako se razmišlja o ukusu kome se poklanja...i t.d.

"Ima nos za..." se ponekada kaže za nekoga kada se želi reći da nešto zna kako treba ili predoseća :) Mirisi čoveka podsete na detinsjtvo, na kuću, jer svaka ima svoj miris i ostavi pečat za sva vremena. Miris čoveka, cveta, hrane, pokrajine...ima veliki značaj za život. Miris mora je nešto posebno za one koji ga vole :)..sve je moguće u mašti zamisliti...valove, boju, ukus, (majušno slane vode) šum, (cd) ali miris ne...kažu da je miris zadnje čulo koje kod čoveka umre...zato onima koji su u komi da bi znali da li registrira...pod nos stave njegov omiljeni miris...mene bi na taj način testirali sa mirisom,