Balašević

Šta god noas da zapevam
vući će na sevdalinku
usnuo sam čobanicu uplakanu u šljiviku
grom udari, planu seno
rasturi se stado njeno
zaplete se dim na uvojku
reće da se zove Bosna
ćudno ime za devojku

Nekom Drina teće desno
nekom Drina lijevo teće
ma sve da teće u dubinu
na dve pole svet da seće
znam tajni gaz, moje lane
most se pruži gde ja stanem
sve da vuku me konji vrani
nema meni jedne strane
dok si ti na drugoj strani

Osta ovaj stari kompas u grudima
a po polju nikli zabrani
crne senke sto se gnezde u ljudima
nadleću me kao gavrani

Nekada sam putovao po mjesecu
kroz vilajet pun hajdućije
a sada me oči ljudske
plaše vise nego vućije

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti
da l' e mi se radovati
ili glavu okrenuti
šta slagati, sta im ka'sti
svet ne mozeš pesmom spas'ti
njine brige me i noćas brinu
dok se spremam na put kući
na put kući u tudjinu

Svetom smo se rasipali ko djerdani
nosili nas nebom cilimi
da li su to stvarno bili bolji dani
ili smo to bolji bili mi
nekad smo se bratimili po pogledu
sluteći da isto sanjamo
i Bogu je prosto bilo
krstimo se ili klanjamo