Bilo da je slavlje za blagdane, neki osobni praznik ili nešto drugo...je značajno za život. To su dani od Boga podareni, kada se treba od  svakodnevnice, odmoriti, obeležiti, proveseliti.

Nema te krize, koja može sprečiti (osim rata, prirodne katastrofe) da se nešto značajno iz života ne obeleži, pa makar u mislima i razgovoru sa nekim...zagrljajem. I u logorima čekajući na smrt su se setili blagdana i obeležili... gladni, promraženi...molitvom. Molitva-meditacija je hrana.

Od kako je sveta i veka postoji slavlje. i oni u pećini su imali neko svoje slavlje i radovali se.

Proslava podigne čovekovo raspoloženje iz razloga što je uvek vezano za druženje.. atmosfera je opuštena.. na trenutak se zaborave problemi..pojavi se neka nova nada i optimizam. U svakom slučaju pozitivno.

Ako se tome ne bi pridavalo pažnje ili  moralo odreći, pa šta ostane?..lopata, osamljivanje, koje dovede do zna se čega. I isus se je družio, išao u svatove...proveselio. :)

Proslave udružuju čoveka sa čovekom.

I siromašni se okupe pod mostom donese svako iz kontejnera svoj deo... na veliku žalost što je tako.. ali ipak obeleže. U zadnje vreme se sve više poklanja pažnja barem za dane blagdana i njima, što socijala, što građani...Razumeju i oni, da su vremena teška, nadaju se boljem, osete da nisu zaboravljeni, da se misli i na njih.  

Da li slavi čovek iz inata, kako glasi jedno pitanje u anketi?...ne verujem da postoji takav. Može samo da se nadmeće sa nekim...to je njegova pogrešna odluka, a hvaljenje sa imovisnkim stanjem :)...ali jednako se veseli.

Različiti običaji, tradicija  za obeležavanje praznika, blagdana...to je bogatstvo jednog naroda. To neće izumreti do god je sveta.

Ne odustajati od obeležavanja.. vraća optimizam.

Skromno, opušteno i veselo je i najlepše i tako voli velika većina.

Ko ima bogatij trpezu...pa neka ima..ako je stekao svojim poštenim radom, takav će sigurno dati i onome ispod mosta.