Većina nas je čula za knjigu Žila Verna: 20. 000 milja pod morem. Zanimljiva knjiga . Puna je pustolovina i naučnih dostignuća. Čitao sam je nekoliko puta. Čak i za lektiru u školi. U toj knjizi, kapetan podmornice:“Nautilus“ putuje po svim morima i okeanima na Zemlji. Sama knjiga nosi naziv „20.000 milja pod morem“ i upućuje na to da je podmornica Nautilus ronila na toj dubini.
Ali...da li je to moguće?
Proučavajući karakteristike planeta u našem sunčevom sistemu, ponovo sam pretresao podatke o Zemlji.
Evo nekih podataka:
-prečnik Zemlje na polovima iznosi 12 714 km
-prečnik Zemlje na ekvatoru iznosi 12 756 km
Razlika od 42 km je zanemarljiva, pa kažemo da je Zemlja okrugla.
Mjere Zemlje su ovdje date u kilometrima, ali koliko je to milja?
Milja je mjera dužine uobičajeno jednaka 1 609 metara ili 5,280 fita. Ovakva milja se nekada zove land mile da bi se razlikovala od nautičke milje koja je jednaka 1 852 metra. Na engleskom govornom području tačna dužina milje se neznatno razlikovala u pojedinim zemljama sve do 1959. godine kada se ona tačno uspostavila na
1 609.344 metara.
Kilometar je bio originalno definisan kao 1/10,000 linije između Sjevernog pola i Ekvatora koja prolazi kroz Pariz.
Prema tome: 1 milja = 1 609 metara = 1,609 km
Sad kad imamo podatak da je jedna milja jednaka 1 609 metara možemo doći do prečnika Zemlje u miljama. Pa tako dobijemo sljedeće:
- 12 714 km x 1, 609 = 20 456, 826 milja
Tako računajući došli smo do 20 456 milja ili, ako (na tolike milje) zanemarimo 456 milja, dođemo do 20 000 milja.
Kad zaronimo 20 000 milja ispod mora, dođemo ponovo na površinu mora, ali skroz na suprotnoj strani planete.
Da li se Žil Vern našalio s nama dajući takav naslov svojoj knjizi, ili je u naslovu i kroz šalu, dao tačan podatak prečnika naše planete?
U svakom slučaju, ako zaronimo 20 000 milja ispod mora, naći ćemo se na površini mora.
Dubina? Nula metara.
Tako, ako kažemo:“20 000 milja pod morem“, isto je kao kad kažemo:“Na pučini“.
bglavac
