Dva velika i značajna praznika su pred vratima. Jedina u godini koja su blizu jedan drugom, kada se ceo svet priprema na najdužu noć u godini. Počela je seoba naroda. Lep osećaj je kada se počne pakirati sa mislima da će se sastati sa svojim bližnjima, prijateljima ako se živi tamo negde daleko u tuđini, ili u drugom gradu. Na putu gužva, možda po koja neprijatnost, ali onoga momenta kada se stigne na odredište sve se zaboravi.

Za to vreme dok se čekaju najmiliji, domaćini pripremaju dobrodošlicu, sa brižnim mislima, da li će oni koji putuju imati neugodnosti, da li su ceste klizave, da li vlakovi kasne..  da li će zbog bure brod isploviti...da li je magla na aerodromu. Veliku brigu.. a i na to, da se ostane miran su zaslužni mobiteli. Svakih toliko vremena se zove ili dobije poruka...sada smo tu i tu :) Poneki ne žele da se javljaju do god ne stignu. I u jednom i drugom slučaju..rodbina brine. I ako su stigli pre planiranog vremena....za dvoje ljudi uvek je to kasno.. to su mama i tata...

Kada se na stanici..cesti u daljini.. kroz prozor, ili na zvuk zvona, vidi, čuje, da su stigli, zavlada posebno raspoloženje, srce zakuca jače, suza sreće u oku zablista. 

Kuća se ispuni pozitivnom energijom, postane toplija, čašica dobrodošlice...darovi...Prva priča je kako se je prošlo na putu...onda sledi gozba, razgovori o životu, pa kavica i razne delicije, pa opet ćakula do duboko u noć.

U takvim situacijama, neizbežan razgovor je politika :) ali ne za dugo...okićen bor, miris iz pećice...glazba...susedi koji dolaze da vide goste učine, da se čovek prepusti dobrom raposloženju i to je ono što ga čini sretnim tih dana.

Svima koji putuju, sretan put i dolazak doma.